Мој омиљени књижевни лик


Јован Сретеновић I7e

Антигона као симбол побуњеног срца



Није херој свако ко се бори на страни закона.
...Након што је наређено да нико не сме да приђе Полиниковом телу, Антигона разговара са својом сестром Исменом која покушава да је одговори од њеног плана, али узалуд.
У трагедији долази до сусрета два различита става, до судара два различита типа људи. послушне Исмене и побуњене Антигоне. Иако су сестре, њих две имају потпуно другачији поглед на свет. Исмена је тип човека који увек гледа како прво себе да спасе. Прихвата наметнуто мишљење, иако оно често није исправно. Укратко, Исмена не доноси своје одлуке већ прихвата туђе из страха за свој живот. 
Антигона је потпуно другачија. увек ће се борити за правду без обзира на цену. Колико је њено срце чисто види се у трагедији када је изведу пред Креонта, јер зна да је урадила праву ствар и чиста јој је савест. Иако је прекршила земаљски закон, није божији. То и јесте одлика хероја.







Ђорђе Љубисављевић I7е

Сјајни, велики Хектор


Епски јунаци су ратници, борци неустрашива срца. Велика физичка спремност, част и достојанство само су још неке од особина које их красе. Али, смеју ли и да осећају?
Осећања се сматрају слабошћу, зато их ни један херој не показује. Тренутак у којем Хектор држи своје дете у наручју је ситуација која руши овај стереотип.Осећања и родитељски инстинкт су сада ојачали нашег јунака.
Као и сваки родитељ и н своје дете гледа као највеће богатство и све ће урадити да га заштитити. Хектор није представљен као тиранин или велики освајач. Његови мотиви нису моћ, нити богатство. Родољубље, заштита кућног прага и љубав према породици му дају снагу.
Борба између Хектора и Ахилеја је борба супротности. Два јака, спремна, славна јунака а опет сасвим различити. Хектор се није предавао, борио се свим снагама до самог краја. 
Осећања не чине људе слабима. Она их чине рањивим, али могу да инспиришу и дају велику снагу.
Мотиви и осећања су оно што га чини другачијим од осталих епских јунака. На тај начин Хектор је посебан.








Лепота као терет у Чеховљевом "Ујка Вањи"
 (одломци из задатка)

   ...Спољашњи изглед може да привуче пажњу многима, али нико не може да нас заволи само због тога. Оно због чега нас људи воле, поштују и цене је наша личност и оно што имамо унутар себе. Само спољашња лепота је некомплетна. Можемо освојити некога тиме што лепо изгледамо, лепо се облачимо, имамо одлично држање и ход, али то кратко траје. Када се открије наша унутрашњост, све оно што нас чини испод те маске, онда тек исплива наша права личност. Када наиђемо на особу која има добру и неискварену душу, можемо је назвати лепом. То је такође лепота...
... Антон Павлович Чехов нас уводи у драму "Ујка Вања" и показује нам разлику између ове две лепоте, посебно зато што ми млади више обраћамо пажњу на спољашост и на све оно што уствари и не чини лепоту. У овој драми обе лепоте су терет. Доносе тугу и несрећу. Ни Јелена, ни Соња не налазе своју срећу...

...Једна се лепота не може одвојити од оне друге. Чехов је рекао: "У човека треба све да је лепо: и лице, и одећа, и душа, и мисли..."

    
Јована Петровић III3 e


   

Нема коментара:

Постави коментар