Дуга и кристално хладна киша прелама се од бесконачности ка нама. Испарава исцрпљена земља која је попунила своје прскотине изникле из превелике суше.
Изашао сам до свог котара да видим лепоту гружанског краја. Тмурни и узнемирени облаци врију и нестају. Брда и планине у даљини таласају се изнад дубоког језера. Огледало наше Шумадије. Поље надомак језера тихо је и празно. Нема радника који у својим домовима уз чашицу шљивове ракије нестрпљиво гледају у небо и чекају...
Нема коментара:
Постави коментар