Поподневно небо над Аеродромом
Свако има своје лепе и ружне тренутке којих се касније присећа. Ја их памтим на помало јединствен начин, преко фотографије, запажањем неког призора који одсликава тренутак који сам доживео.
...Тмурни призор тужног септембарског дана. Чак и сунце сакрило се иза облака. Горко, плаво небо ствара лош предосећај... Благи ветар споро ме ослобађа туге. Остајем заробљен у мислима под утицајем ове јесење "идиле".
Лука Радосaвљевић III4
"Ствари имају онакав облик какав им дадне наша душа"
Јован Дучић
Нема коментара:
Постави коментар