Поподневно небо над Аеродромом

 

    Свако има своје лепе и ружне тренутке којих се касније присећа. Ја их памтим на помало јединствен начин, преко фотографије, запажањем неког призора који одсликава тренутак који сам доживео.

...Тмурни призор тужног септембарског дана. Чак и сунце сакрило се иза облака. Горко, плаво небо ствара лош предосећај... Благи ветар споро ме ослобађа туге. Остајем заробљен у мислима под утицајем ове јесење "идиле".

Лука Радосaвљевић III4

 

"Ствари имају онакав облик какав им дадне наша душа"

                                                                                Јован Дучић


Нема коментара:

Постави коментар