Марко Миловановић II7e

Трагично у лику Љубе Шампиона из романа "Кад су цветале тикве" Драгослава Михаиловића

   Лежао је на леђима и гледао у плафон. Кроз прозор је улазила ноћна студен. Опет не може да спава. Како би и могао? Глава му је пуна мисли, великих и малих, ових битнијих и и оних мало мање и сећања. Сећања су најгора. Навиру као бујица, а мало њих је лепо. Лепе ствари се лако забораве. Оне те не изједају изнутра. 

   Било му је већ доста лежања у мраку. Устао је опрезно, да не пробуди Инге, обукао се, затворио прозор и полако кренуо ка трпезарији. Како су сећања постајала све стварнија, а јад у њему није јењавао, решио је да себи мало разбистри ум. Из фрижидера узе неколико пива, седе и поче халапљиво да се налива...Није ни очему размишљао, није ни могао, али је ипак био страшно узнемирен. Устао је, узео кључеве кола и изјурио напоље. 

   Дуго му је требало да се у потпуности освести. Био је за воланом. Није имао појма колико је већ прешао. а шведски путеви сви прави, сви несагледиви. Лепо успавају човека. Али, Љуби се не спава. Једноставно - не може. Може само да иде, да вози. Као да бежи од нечега. Од чега - не зна ни сам да каже. Своје уходе видео је само као неке сенке које га подсећају на ствари које је радио. Фантоми прошлости. Дуго је размишљао о њима. 

   Већ је био на аустријској граници. Фантоми су се сада већ уобличили. Зна сада од чега бежи. Од система, чежње за домовином, сећања и кривице. од сазнања да су три њему блиске особе умрле због његових поступака. Да је четврту сам убио. Својим рукама. Да је од спортисте постао убица. Од бунтовника постао крвник. Животиња. Да је остао у Југославији, од бола и савести потонуо би још дубље. Полудео би. Ако већ није.

   Сати у Марибору брзо пролазе. Већ је почело да се смркава. Било је време да се иде даље, југоисточно. Само што није могао. Није спреман. Барем не још. 

   За сада нема храбрости да иде сам. Само потајно прижељкује да га неко натера да се врати. Да га мобилишу у војску. Прижељкује рат. Сад се већ у потпуности смирио и све му је потаман. Било је и време да се врати у Шведску. Инге је већ сигурно будна.