Филип Јоксовић II7e
Страх као деструктивна сила у лику великог везира Јусуфа из Андрићеве приповетке "Мост на Жепи"
Страх спутава човека и у тренутку може раздробити нечији дух. Читајући приповетку "Мост на Жепи" Иве Андрића упознајемо се са везиром Јусуфом, човеком који је током свог живота жртвовао све како би успео, да би се у све то умешао страх који га је уништио.
Јусуф је био интелигентан, због чега је и могао да напредује и стигне до титуле везира. Али, вести су почеле да се шире, оптужујући га како жели да уклони султана са власти и у једном маху његово богатство и раскош заменила је цариградска тамница. Иако је сам Јусуф знао да ништа није скривио, стрепња од свиленог гајтана који му је изгледао неизбежан била је све што је осећао. На крају истраге правда је изашла на видело, а Јусуф је ослобођен и све је деловало као пре, као да се ништа није десило. Тако увек и почиње страдање.
Временом остали су могли да примете да Јусуф није онај исти. Та промена видела се на њему. Страх је победио Јусуфа. Иза себе је оставио љуштуру од онога што је некада био. Сећања из тамнице прогањала су великог везира у сновима. Није могао да побегне од њих колико год да се трудио...постао је много обазривији, почео је да сумња у све људе, укључујући и себе. Материјале које некад обожавао избацио је из замка, сомот је одједном замрзео и заменио га чохом јер није шкрипала под руком. Схватио је да се свака реч, сваки поступак може злоупотребити и то га је плашило. почео је да се плаши живота. Тог тренутка када је страх овладао њиме, велики везир почео је да умире. Није имао коме да се повери, нико му није могао помоћи.Веровао је оном гласу у глави да ће неко и то злоупотребити. Умирао је, сам, без ичије помоћи, а из дана у дан постајало је све горе и горе.
Невероватно је колику моћ тај глас у глави владара поседује.Баш када му се учини да поседује сву моћ овога света он се јави и после њега остаје само празна, безнадежна љуштура која схвата да јој је потребна помоћ, али је већ касно.
Нема коментара:
Постави коментар