Једна моја импресија

 

 


"...Много лепих слика природе људи нису фотографисали само зато што у том тренутку нису имали камеру у руци. Призори уживо нуде много лепши осећај, а фотографише се да би остала успомена на тај тренутак. Када погледамо ту слику поново, оживе сећања као да сте опет тамо.
...Листала сам своју галерија и тражила једну слику. Нашла сам је. Мало ми је жао што нисам имала бољу камеру, али свакако, та слика је лепа. Једног лепог послеподнева враћала сам се кући од сестре. Док сам ходала својим сокаком, погледала сам у небо. Извадила сам телефон и забележила тај тренутак. На врху фотографије види се плаво небо прошарано провидним облацима. Ниже, појављује се бели облак који се шири преко целе слике. По њему понегде провири плаветнило неба. Још ниже танка, плава пруга, а испод ње бели јорган од облака. Преко њега пролазе мали, сиви облаци. Испод њих провирује светложута боја јер сунце већ залази...Испод неба су кровови, а иза њих виде се бујне крошње. Боја њиховог лишћа је тамна, јер се хватао мрак, тај тамни покривач нашег неба. Сасвим у левом углу виде се електрични стубови и жице које одлазе у даљину, да се вежу са следећим стубом, па са трећим и тако у низ.
...Плава боја означава бесконачност у огромном небеском пространству. Када се погледа карта света, на њој море, реке, језера и океани, све има плаву боју, што означава неограниченост и веома велике димензије. Бело на слици то је нежност, све што је лако и осетљиво, као пахуљица. Сивило означава нешто што није добро. Када је небо сиво, доноси кишу, грмљавину, тугу. Жута је боја светлости. Чак и иза тамних облака постоји светло плаветнило и сунце. Његови зраци простиру се на оној страни планете која је окренута према њему. Иза сваке наше туге постоји срећа која чека да престанемо да мислимо о лошим стварима, да се окренемо према њој, да јој као деца потрчимо у загрљај, јер ипак, она сама неће доћи....
   Не треба ходати погнуте главе. Увек можеш погледати у небо.

                                                                                         Милена Трифуновић III7 e

Нема коментара:

Постави коментар