Ђорђе Љубисављевић II7е

Романтичарски ликови у Пушкиновим поемама

Романтизам са собом доноси нови поглед на свет. Ова епоха мења правила за слободу у стваралаштву. 

Код ових јунака јавља се жеља за слободом. Одатле произилази и љубав према селу, одлажење из градова. Евгеније и Алеко су изразито незадовољни у градовима. Алеко тако одлази у дивљу степу да живи са Циганима. Он је био задивљен начином живота који они воде. У њима је пронашао бег од лицемерја и прљавштине града. Уживао је у њиховим неписаним законима и покушавао да потпуно постане слободан. 

Евгеније се одрекао племенитог порекла и двора. Није у потпуности волео живот на селу, али много више презирао је град. Веома је битан део поеме када се одиграо догађај са Ленским. То је тренутак када је "пуцао" у себе. То је почетак његове трагедије. Евгеније је , као и Алеко, бежао од онога од чега није могао побећи: бежао је од самог себе. Овим је остварио све романтичарске стереотипе. Неузвраћена љубав и савест притискале су га кд год он кренуо. 

Пушкин је у свом јунаку пројектовао и део себе. И сам је био жртва средине. Водио је живот типичан за романтичарског јунака. Ипак, постоје и многе разлике међу њима. Пушкину је село било велика инспирација. 

Трагедија почиње у човеку кад открије да је живот који воде људи око њега изгубио сваки смисао.